Ve­li­ki lju­di umi­ru dva pu­ta, jed­nom ka­da vi­še ne bu­du na ze­mlji, a dru­gi put ka­da ne­sta­nu i za­bo­ra­ve se nji­ho­va dje­la, na­pi­sao je An­drić sko­ro pri­je vi­še od vi­je­ka. Me­đu­tim, ob­na­vlja­nje i ču­va­nje sve­ti­nja u Ze­ti svje­do­čan­stvo su da se po­je­di­ni mje­šta­ni ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti. Nji­ho­va ime­na osta­će upam­će­na jer su svom na­ro­du po­da­ri­li mje­sto gdje se mo­gu Bo­gu mo­li­ti i za­hva­li­ti na sve­mu što im je dao. Mje­sto gdje je hri­šćan­ska du­ša, naj­ve­se­li­ja, naj­ra­do­sni­ja, jer je naj­bli­ža Bo­gu. A uz do­bre lju­de čo­vjek je uvi­jek bli­zu Bo­gu.
U Do­njoj Ze­ti, u pa­ro­hi­ji oca Želj­ka Ća­li­ća i dan da­nas de­vet cr­ka­va od­li­je­va zu­bu vre­me­na, iako su po­je­di­ne sa­gra­đe­ne još u 14. vi­je­ku. Cr­kve op­sta­ju na­vi­še za­hva­lju­ju­ći pri­lo­zi­ma i do­bro­tvor­nim ak­ci­ja­ma mje­šta­na. Ve­ći­na sve­ti­nja u Ze­ti sa­da si­ja naj­ljep­šim sja­jem, sja­jem ljud­ske do­bro­te. O to­me ka­ko se odr­ža­va­ju i ka­ko te­če ob­no­va na po­je­di­nim hra­mo­vi­ma go­vo­ri otac Ća­lić.
- Hram Pre­po­dob­ne mu­če­ni­ce Pa­ra­ske­ve u Ku­ri­lu po­ti­če iz 15. vi­je­ka, pre­zi­dan je i uve­ćan u 19. vi­je­ku da bi u dru­goj po­lo­vi­ni 20. vi­je­ka bio za­pu­šten i do­ži­vio sud­bi­nu ve­ći­ne hra­mo­va u Cr­noj Go­ri. Cr­kva je jed­no­brod­na gra­đe­vi­na sa pre­sli­com, ka­rak­te­ri­stič­nom za ve­ći­nu cr­ka­va u Cr­noj Go­ri. Sve­o­bu­hvat­nu ob­no­vu ova cr­kva do­če­ka­la je na kra­ju 20. i po­čet­kom 21. vi­je­ka, naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći tru­du i lju­ba­vi kti­to­ra, ina­če mje­šta­ni­na ovo­ga se­la, Ra­do­mi­ra Stan­ko­vi­ća. Hram je u pot­pu­no­sti ob­no­vljen i kao kru­na ob­no­ve ura­đen je ži­vo­pis sa zlat­nim li­sti­ći­ma. Stan­ko­vić na­sta­vlja svo­je ži­vot­no kti­tor­sko dje­lo bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja. Po­red cr­kve gra­di se i ko­nak, pa će nje­go­vom iz­grad­njom Ze­ta do­bi­ti no­vi ma­na­stir kao pri­log hi­lja­du­go­di­šnji­ci pro­sla­vlja­nja Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra. U sklo­pu ovog ve­li­kog isto­rij­skog pro­jek­ta su i ka­pe­la na mje­snom gro­blju i sport­sko-re­kre­a­tiv­ni cen­tar ko­ji su u iz­grad­nji – ka­že Ća­lić.
I cr­kva po­sve­će­na Sve­tom Va­si­li­ju Ostro­škom u se­lu Vranj, ko­ja je osve­šta­na, 2008. go­di­ne, sa­gra­đe­na je pri­lo­zi­ma mje­šta­na Ze­te.
- Ovaj hram je sa­gra­đen u vi­še­na­ci­o­nal­noj i vi­še­kon­fe­si­o­nal­noj sre­di­ni, a po­sve­ćen ve­li­kom sve­ti­te­lju na­še Cr­kve Sv. Va­si­li­ju Ostro­škom, po­što­va­nom od svih vje­ra i na­ci­ja na ovim pro­sto­ri­ma. Hram je je­dan od naj­sta­ri­jih na ovom pro­sto­ru, po­ti­če iz 14. vi­je­ka, iz do­ba Ne­ma­njić­ke iz­grad­nje i ob­no­ve mno­gih sve­ti­nja na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje Ze­te. Vi­še pu­ta je stra­dao i ob­na­vljan. Sve­o­bu­hvat­na ob­no­va ura­đe­na je po­čet­kom 20. vi­je­ka, za­slu­gom sve­šte­ni­ka Fi­li­pa Ma­ji­ća, zna­me­ni­te lič­no­sti no­vi­je isto­ri­je Cr­ne Go­re – pri­ča otac Ća­lić.
Pa­roh zet­ski Ća­lić pod­sje­ća da je sve­šte­nik Fi­lip Ma­jić svo­je­vre­me­no ob­na­vljao i cr­kva Sve­tog Ni­ko­le u Ma­ta­gu­ži­ma. Ova cr­kva po­ti­če iz pr­ve po­lo­vi­ne 14. vi­je­ka, a ka­ko ka­že otac Ća­lić, ve­li­ka je vje­ro­vat­no­ća da je sa­gra­đe­na na te­me­lji­ma još sta­ri­je cr­kve iz ra­no­hri­šćan­skog pe­ri­o­da. Za­la­ga­njem Cr­kve­nog od­bo­ra, pri­lo­zi­ma mje­šta­na se­la Vranj i Ma­ta­gu­ža, kao i pri­lo­zi­ma po­je­di­na­ca po­če­la je ob­no­va ove sve­ti­nje pro­šle go­di­ne.
- Da je ova cr­kva iz­gra­đe­na na još sta­ri­jim te­me­lji­ma upu­ću­je či­nje­ni­ca da se u ne­po­sred­noj bli­zi­ni cr­kve na­la­zi sta­ro rim­sko gro­blje. Da­na­šnji iz­gled do­bi­la je po­čet­kom 20. vi­je­ka, ka­da je tru­dom i za­slu­gom zna­me­ni­tog sve­šte­ni­ka Fi­li­pa Ma­ji­ća, cr­kva dvo­stru­ko uve­ća­na i sa­zi­dan joj je zvo­nik. Tur­ci su pri­li­kom po­vla­če­nja sa ovih pro­sto­ra 1910. go­di­ne cr­kvu za­pa­li­li, ali je pop Fi­lip Ma­jić svo­jim za­la­ga­njem uspio ono što je ri­jet­ko ko­me po­la­zi­lo za ru­kom, da na­pla­ti od­šte­tu. Ta­ko je uspio da za na­či­nje­nu šte­tu na cr­kvi do­bi­je od Tu­ra­ka 100 li­ra zla­ta. `80. go­di­na pro­šlo­ga vi­je­ka za­la­ga­njem po­je­di­nih mje­šta­na Vra­nja i Ma­ta­gu­ža kre­će nje­na ob­no­va. Go­di­ne 1993. po­sli­je nje­ne pr­ve ob­no­ve mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je osve­šta­va i vra­ća u bo­go­slu­žbe­nu upo­tre­bu – ka­že Ća­lić.
B.MA­RAŠ


Hram Sve­te Pet­ke svje­dok po­bo­žno­sti Ze­ća­na

Hram Sve­te Pet­ke u Go­lu­bov­ci­ma iz 18. vi­je­ka sa­gra­đen je na mje­stu gdje je po­sto­ja­la cr­kva brv­na­ra, što po­ka­zu­je ko­li­ka je bi­la po­bo­žnost on­da­šnjih Ze­ća­na, ko­ji su i te­ško vri­je­me rop­stva pod Tur­ci­ma gra­di­li bo­go­mo­lje na­da­ju­ći se u mi­lost Bo­ži­ju i sko­ro oslo­bo­đe­nje. Po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta hram je do­ži­vio sud­bi­nu ve­ći­ne cr­ka­va u Cr­noj Go­ri pod bez­bo­žnom vla­sti, pri­ča je­rej Ća­lić.
- Ali, ka­ko je isti­ni­ta ri­ječ da je sva­ka si­la za vre­me­na, a sa­mo Bo­ži­ja sve­vre­me­na, ta­ko i ovaj, kao i svi hra­mo­vi u Cr­noj Go­ri do­ži­vlja­va svo­ju ve­li­ku ob­no­vu. Hram Sv. Pet­ke ob­no­vljen je i osve­štan 2009. go­di­ne, i sa­da slu­ži kao Sa­bor­ni hram do­njo­zet­ske pa­ro­hi­je – is­ti­če Ća­lić.